Александар Дугин: Србија ближа Русији него било која друга европска земља

Примарни табови

Александар Дугин: Србија ближа Русији него било која друга европска земља

Србија ближа нама него било која друга европска земља. Тако да је непријатељство или било какво супарништво Србије и Русије за мене незамисливо!

Лидер Међународног евроазијског покрета, аутор неколико светских бестселера, званични саветник у руској Думи и један од најпризнатијих светских геополитичара, Александар Г. Дугин, ексклузивно за блог +Евроазија+Србија+, говори о тренутној геополитичкој ситуацији, односима Русије, САД и ЕУ, о томе шта је алтернатива српском евроатлантистичком путу, о шанси економског јачања Србије кроз сарадњу са евроазијским блоком и уопште о глобалним алтернативама евроатлантизму и проамеричком глобализму.

Главни циљ овог интервјуа јесте да упоредимо постојећи процес евроатлантских интеграција са будућим потенцијалним процесом евроазијских интеграција Србије, па можда да почнемо од затеченог стања…

Шта мислите о актуелном процесу евроатлантских интеграција и интегрисању Западног Балкана и Србије у ЕУ?

- Интеграција Србије је блокирана проблемом Косова и сећањима на понижење које је доживео српски народ током НАТО бомбардовања. Моје мишљење је да нити сви Срби желе у ЕУ, нити је ЕУ спремна да прихвати Србе. Евроазијске интеграције су изводљиве са Русијом и земљама Савеза независних држава и као такве могу бити приступ модерне Србије. Русија је члан и Шангајске организације, што отвара и чврсте азијске правце и перспективе. Интеграција Србије у растући евроазијски блок може бити озбиљна алтернатива Европској Унији. Али, ту постоје два проблема. Први проблем је недостатак политичке воље тренутних власти у Србији, а други проблем јесте слаб став Москве према Србији на том пољу. Али, каква год да је ситуација, свакако треба радити, за сада макар и у теоретском смислу, на припреми евроазијских интеграција Србије оним средствима којима тренутно располажемо.

Како видите однос ЕУ и САД данас и улогу САД у Европској Унији?!

- Европа има два идентитета: атлантистички и континентални. Први се жестоко подудара са америчком стратегијом и тај однос се може посматрати као одређени чврст континуитет. Други представља супротност и одговара више Евроазијској визији Европе као потпуно од САД-а независног геополитичког блока. Односно, постоје две Европе – не једна! Проамеричка и она независна, проевропска. Француска, Немачка, Италија и Шпанија представљају тај континентални идентитет. Велика Британија и државе Источне Европе су проамеричке.

Како видите однос ЕУ и Русије данас и која је улога Русије у ЕУ?!

- Тренутни односи ЕУ и Русије су релативно добри. Москва сад покушава да задовољи САД и то даје позитиван резултат у односима Русије и ЕУ, јер се атлантистички притисак тако држи под контролом и смирује. Али, то може бити заустављено ускоро – због предстојећих промена у политици Америке кроз јачање републиканаца у Конгресу. Тако да је ситуација поприлично нестабилна.

Владимир Путин и Дмитри Медведев, односно, званична Русија, заступају став да чланство Србије у ЕУ неће имати за резултат позиционирање Србије као руског непријатеља. Како ви видите ту ствар?!

- Мислим да је Србија ближа нама него било која друга европска земља. Тако да је непријатељство или било какво супарништво Србије и Русије за мене незамисливо!

Да ли можете укратко упоредити економије два геополитичка блока, евроатлантског и евроазијског блока? Како видите будући развој ових блокова у економском смислу?

- То је веома дуга прича. Управо сам објавио књигу „Крај економије“ (The End of Economy) која је посвећена баш тој теми. Укратко, савремена глобална економија је базирана на финансијским инструментима који су у вези са апстракцијама које не припадају тржишту и тржишним законима, већ припадају пост-тржишним и пост-модерним технологијама. Евроазијска економија би требала бити базирана на алтернативним принципима повезаним са индустријским технологијама и природним ресурсима. У стварности, ниједна држава Евроазије не следи ову алтернативну економску путању, него се креће у периферном кругу глобалистичке економије. Ми се суочавамо са атлантском економијом која постоји укључући све своје унутрашње, себи својствене, контрадикторности и са другом економијом која је и једина могућа и производ је теоријских конструкција евроазијске мисли и евроазијских мислилаца. Уверен сам да ће значај те евроазијске алтернативе расти у континуитету следећи све већу акумулацију контрадикција глобалистичке економије која води из једне у другу кризу.

Реците нам нешто више о Евроазијском економском клубу?

- Евроазијски економски клуб је одељење Међународног евроазијског покрета које покушава да уједини пословне кругове различитих земаља са циљем креирања алтернативног обрасца сарадње. Књига „Крај економије“ је резултат теоретичарског рада овог Клуба којом сумирамо главне правце свог деловања.

Све више се говори о могућем прекиду евроатлантских интеграција Србије због мноштва препрека које стварају све лошији однос ЕУ и Србије, од којих је можда најважнија препрека то што је ЕУ покренула процес интеграције Косова као независне државе у Европску Унију. Шта би били први кораци алтернативног пута евроазијских интеграција о којем говоримо?

- Мислим да би први корак био то да Србија званично изрази свој интерес на конкретним пољима сарадње, односно, да затражи статус земље посматрача у ЦИС (Савез независних земаља). Затим да се ангажује у уједињеној економској зони (Русија, Казахстан, Белорусија), у Организацији уговора о заједничкој безбедности, итд. Србија, уопштено гледајући, мора интензивније да се залаже за сарадњу и ангажман у свим организацијама и асоцијацијама православних, словенских земаља.

НАТО фигурира као фактор мира и стабилности европског простора, реците нам нешто више о евроазијској алтернативи НАТО-у и на који начин би Србија могла бити повезана у том смислу са евроазијским блоком?

- Управо споменута Организација уговора о заједничкој безбедности може пружити Србији у том смислу све што треба, али, наравно, предуслов је приврженост саме Србије евроазијском блоку.

Који заједнички интереси би били оствариви у најскоријој будућности и шта мислите зашто би Србија могла бити интересантна државама евроазијског блока?!

- Постоји неколико заједничких важних тачака. Под један, традиционалне религијске и културолошке везе Русије и Србије. Под два, стратешки положај Србије на Балкану и њена могућност да утиче на политичка кретања Европе. Под три, географски положај Србије који омогућава безбедност снабдевања и саобраћај енергената и природних сировина из Русије у Европу. Под четири, политички значај и тежина Србије на Балкану.

То је оно што би Србија могла пружити Русији, а заузврат би Србија себи обезбедила снажну политичку подршку велике нуклеарне силе која је стратешки везана за Србију. Велику помоћ на пољу природних сировина која је важна за оживљавање српске економије. А посебно је важно осигурати борбу за очување Косова која би била заснована на подршци Русије, војној снази Русије и политичкој тежини Русије.

За крај, ваша порука српском народу!?

- Мислим да је Србија земља хероја. Ви нам дајете пример достојанства и части у борби против новог светског поретка са циљем одбране словенског и православног идентитета. Дивим се Србима и много волим Србе! Заувек ћемо бити браћа. Истинска верност и хришћанска љубав нас уједињује. Бог вас благословио и помогао!

(+Evroazija+Srbija+, 10.11.2010.)