РАСПОДЕЉЕНИ (РАСПОРЕЂЕНИ) ХАРТЛЕНД

Примарни табови

Класичне школе геополитике уважавају дубоко усађени дуализам између Цивилизације копна (Хартленд) и Цивилизације мора. Како Макиндер каже, онај ко управља Источном Европом, управља Хартлендом, а ко управља Хартлендом, управља светом. Идеју је даље развијао Спајкман до тога да “онај ко управља Римлендом (приобаље), управља Хартлендом.”

Борба за владавином над Хартлендом – од стране Морских сила од споља, или од стране сâмог Хартленда изнутра – главна је формула геополитичке историје. Геополитика је борба за Хартленд.

У биполарном свету, Исток је представљао Хартленд – СССР први и пре свих, док су западне земље биле Морске силе (Западна Европа, државе на Блиском истоку лојалне Западу, итд.). Хартленд је, оличен у Совјетском савезу, овај рат изгубио крајем осамдесетих година прошлог века, а тај тренутак обележава почетак униполарног света. Фукујама је зато прогласио крај историје; објавио је да су Морске силе победиле Хартленд.

Данас говоримо о мултиполарном свету и о томе како је Русија, упркос грозним губицима, успела да сачува свој идентитет, да се уразуми и да притегне Пету колону. Униполарна премоћ и  Морске силе су се донекле повукле. Али, свакако је Фукујама мало прерано објавио крај историје и глобалну победу либерализма.

Али, овде долазимо и до противречности. Јер, ако разматрамо само једну Морску силу и један Хартленд, а и даље говоримо о мултиполарном свету, онда Русија не може бити једини Хартленд. У најмању руку, Русија је један од четири или пет главна пола. Русија би требало да постане или центар или један од полова новог света.

Крајње је време увести нови термин – расподељеног (распоређеног) Хартленда. Требало би пажљиво изучити немачку геополитику из 1920-30. година, која Немачку проглашава европским Хартлендом. Није нам Немачка од главном интереса, већ више могућност разматрања додатног Хартленда.

Постоји и руски, евроазијски Хартленд, али се не може потврдити једино као Копнена сила. Следи, такође, да је потребно пажљиво размотрити Европски хартленд: на пример, француско-немачки савез (Париз-Берлин-Москва). Континентална Европа се може посматрати као један Хартленд, који би требало да буде пријатељски настројен према Руском хартленду, али и истовремено независни феномен.

Кинески хартленд је потпуно друго питање. Ако сматрамо да Кина има статус Хартленда, онда наглашавамо конзервативни аспект Кине - Кине као копнене силе. Али, ако се Кина прогласи Хартлендом против Русије, исто као што се Хитлерова Немачка прогласила Европом против Русије, онда ће одмах доћи до сукоба. Али, у случају расподељеног (распоређеног) Хартленда, то би онда имало поптуно друго значење.

Онда је могуће разматрати Хартленд, као што је Руски хартленд, Европски хартленд, Кинески хартленд и Исламски хартленд (барем три-четири империје од Турске до Пакистана). Концепт расподељеног (распоређеног) се може претегнути и до Индије, а може се применити и на Јужну Америку и на Африку.

Следи онда да мора постојати и Амерички хартленд у многополарном систему, који не треба да буде супротстављеним другим Хартлендима. Ако се Хартленд посматра као тип распоређене (расподељене) културе повезане са оснаживањем конзерватибног идентитета, онда је ““Make America Great Again” теза Америчког хартленда. Престаните да будете морска сила, и бићете Great Again.

Расподељен (распоређени) Хартленд је императив новог геополитичког модела мултиполарне геополитике.