IDEJA EVROAZIJSKE UNIJE JEDINA JE PUTINOVA ŠANSA DA PREŽIVI

 

IDEJA EVROAZIJSKE UNIJE JEDINA JE PUTINOVA ŠANSA DA PREŽIVI 

Protivljenje evroazijskim integracijama među zapadnim silama biće ogromno jer je to alternativa svetskom poretku. Nije isključeno da će Putin biti primoran da napusti vlast

Vladimir Putin je napisao tekst u „Izvestija“ o kreiranju Evroazijske Unije, što je najvećim delom protumačeno kao suštinski deo predizborne kampanje. Na početku svog mandata Dmitri Medvedev govorio je o razvojnom programu u tekstu “Napred, Rusijo!”. Odnedavno mnogi eksperti, između ostalih i Gleb Pavlovski, politički analitičar, govore da zapravo nijedna tačka iz najavljenog programa Medvedeva u suštini nikada nije realizovana. Modernizacija je samo stvar na papiru! Predviđeni rast privrede takođe. Putin je mnoge šokirao proklamovanom Evroazijskom Unijom. Iako, distanciran od ideje oživljavanja Sovjetskog Saveza, Putin je ipak protumačen neizbežnom analogijom stvari kao zagovornik takve ideje. Čini se da Putin do 2008. kao predsednik i Putin kao predsednik posle 2012. godine nikako neće i ne mogu biti isti….  

Putin je prezentovao svoj tekst o Evroazijskoj Uniji. Taj tekst je učinio nebitnim, po mnogim mišljenjima, sve što je Medvedev izneo u svom tekstu “Napred, Rusijo!” Šta vi mislite o tome?

Aleksandar Dugin: Predstojeći povratak Putina u narednih 12 godina neće moći biti iznet kao prethodna dva mandata jer su jednostavno iscrpljeni temelji – odnosno problem Čečenije i učvršćivanje teritorijalne celovitosti Rusije, na kojima su u prethodna dva mandata bili bazirani njegova harizma, legitimnost, kredibilitet i politički autoritet. Pre je bilo dovoljno da bude na vlasti, sad više nije, bez obzira na sve. 

Putin sada razmišlja kako da osnaži autoritet u narednom periodu?

- Rusija će se suočiti u narednom periodu sa velikim i ozbiljnim strateškim izazovima, tako da političke tehnologije u duhu Vladislava Surkova Jureviča (ključni saradnik Putina, jedan od ideologa Kremlja) neće biti izvodljive. Era tehnologije umesto ideologije, PR kampanja umesto strategije, viceva umesto i iznad nacionalne ideje - je završena. To je savršeno jasno. Ako Putin nastavi po scenariju inertnosti u domaćoj i spoljnoj politici, onda je kolaps veoma blizu jer je ozbiljnost nove faze u koju ulazimo neuporedivo veća i superiornija od one sa kojom se Putin nosio u prethodnom periodu. Ovo je novi ciklus i, ako želi da čvrsto stoji na zemlji, Putinu je potrebna nova strategija. Ja sam potpuno uveren da jedina strategija koja odgovara istorijskom trenutku, novom poretku i orijentaciji mase jeste evroazijska. Evroazijanizam je celovit, i kao ideja za Rusiju i kao strategija koju treba slediti. Takve nacionalne ideje do sada nije bilo – bila je gurana između liberalizma, koncepta korumpirane prozapadne elite, nepostojanih i kotradiktornih elemenata nacionalizma, što nepobitno vodi dezintegraciji Rusije. Potpuno sam ubeđen da Putin mora da se osloni na evroazijsku ideju. 

Šta ga je sprečavalo ranije da se okrene toj ideji?

- Bio je sprečavan uspešnim blokiranjima i delovanjem spin-doktora, koji su težili da sve razblaže i iseckaju, i ideološkim neprijateljima – liberalima i zapadnjacima, koji su u eri Medvedeva skoro pa razmontirali i Putina i ceo Putinov sistem. Ako Putin želi posle 2012. godine da održi legitimitet, on mora da se osloni na evroazijanizam jer je evroazijanizam, kao podoban višereligijskom i multietničkom karakteru Rusije, osnov za integraciju postsovjetskog prostora i kreiranje multipolarnog i policentričnog sveta. Policentrični model je napomenuo i Sergej Lavrov nedavno u UN, kad je govorio o Evroazijskoj Uniji. To je nova tema, takvu uniju ranije naši lideri nisu javno isticali. To je Nazarbajeva (predsednik Kazahstana) i naša ideja, ideja Međunarodnog Evroazijskog Pokreta. Evroazijska Unija – to je politički program integracija koji nikada ranije nije bio pominjan od zvaničnih lidera. Sad se to dešava! Ova tema je ranije u okruženju Putina marginalizovana. Izbacivana je iz svakog dokumenta gde je pominjana, pa čak i ismevana. U mnogome će sve zavisiti od toga kako će Putin rukovoditi svojim tandemom sa Medvedevom. Od toga kako reši taj tandem – sve zavisi. Činjenica da je Putin progovorio o Evroazijskoj Uniji mnogo govori. 

Pominjanje ideje i realizacija političkog projekta su dve različite stvari?

- Naravno, najava određenog koncepta ne znači automatski i da su postignuta sva rešenja, to je samo strategija i okvir, a mnogo više zavisi od toga kako će se sve obojiti na teoretskom nivou i kako će se sve sprovesti u život na nivou praktičnog. Jer svaki veliki poduhvat nosi rizik da bude uništen od pogrešnih kadrova i činovnika. Adekvatan kadar i kompetentni ljudi, uključujući političku volju, to je problem koji predstoji za rešavanje. Drugo, Putina mogu da razuvere i da sve ostane na nivou prazne priče. Tim koji je odgovoran za ideološka i politička pitanja u njegovom užem krugu ima veliko iskustvo u svođenju stvari na nulu – kroz pompezne događaje, PR kampanje, manipulacije, simulacije… Znamo kako to funkcioniše i koliko efektno određene ideje mogu biti pretvorene u farsu. 

Ali, čak i da pretpostavimo da ono što Putin piše, to i misli, pa da će se razraditi strategija, promeniti kurs i raditi na tome, ni to ne garantuje da će sve proći glatko. Protivljenje evroazijskim integracijama će biti ogromno. Zapadne sile će biti najveći protivnici jer je to alternativa svetskom poretku. Nije isključeno da će Putin biti primoran da napusti vlast. To je ulog. Za ono što je najavio moraće da se izbori. Prema mom mišljenju, sve je moglo da se najavi još 2001. godine, ali pretpostavljam da su Putinu tada bile vezane ruke. 

Sudeći prema vašim rečima, predsednik Putin do 2008. godine i predsednik Putin posle 2012. godine ne mogu biti isto?

- Ne znamo unapred kako će se stvari razvijati. Ako on nastavi sa politikom koju je vodio do 2008, ne verujem da će dugo potrajati. Taj politički kurs je bio dobar u prethodnom periodu, ali sada je nerealan. Putin - prema scenariju internosti, kreiranom od polutotalitarnih i polupostmodernističkih inženjera - više nikome ne treba. Posle istorije sa Medvedevom i “Pravom stvari”, on neće biti ubedljiv liberalima, nego će biti proglašen na Zapadu za “đavola”. Istovremeno, takvim kursom gubiće poverenje i u patriotskim krugovima. Stari Putin – čovek koga mi po inerciji biramo i podržavamo –osoba je za koju ipak imamo rezerve i nije dovoljno da se pojavi “Zdravo, ja sam Putin!” sa sve Medvedevom na vrhu liste, te da nastavi sa jednom neodgovarajućom politikom. Takav predsednik jednostavno više nije dovoljan. Napašće ga liberali, a patriote mu neće dati podršku. Putin ima samo jednu šansu – Evroazijanizam. Ako u sledećem periodu ne bude evroazijanist, neće ga ni biti. Putin pravilno kaže da Rusija mora da bude velika ili je neće biti. To isto se može reći i za njegovo evroazijastvo. 

Ako razveže svoje ruke i preuzme kurs i obaveze na pravilan način, sve će biti u redu. Želim da verujem u to, ali za petneast godina, ima razloga da budem skeptičan. Dati sve u strategiju i postići rezultate - bojim se da na ovom polju možemo da očekujemo veliko razočarenje. U pravu ste kada kažete da iz strategije“Napred, Rusijo!” ništa za četiri godine nije realizovano. To je bila jedna ideja koja je ostala mrtvo slovo na papiru samo zato što je bila utemeljena na lošoj ideologiji istovremenog građenja demokratije i sprovođenja modernizacije Rusije, a to je nemoguće. Povezujući te dve ideje kao ciljeve, vlast se posvetila zaključku da nijedna od njih neće biti realizovana. Danas se isto može reći – ili domaća politika ili evroazijska ideja. 

Ako se posveti unutrašnjoj politici, nijedan rezultat neće imati na tom polju jer će biti blokiran. Ako se posveti evroazijskoj ideji, to podrazumeva velike i ozbiljne promene. Ako pokuša kontrolisati ovakvu nepromenjenu domaću unutrašnju politiku, a da pri tome teži da razvija evroazijsku ideju, ni to neće funkcionisati. Ali evroazijanizam ne nudi lak život. Lak život ništa neće obezbediti posle 2012. godine. Radost zbog njegovog povratka tada niko neće imati - ni liberali ni patriote. Ali, ako želi ostati legitiman, onda se mora okrenuti evroazijstvu i osloniti na evroazijsku ideju. 

Putin kaže da je Evroazijska Unija projekat posredovanja između Evrope i Azijskog Pacifika. Mislite li da je to pomalo čudno? Koliko je to u skladu sa vašim shvatanjima?

- To je za posrednički element tačno jer počinjemo nešto novo. Evropa nije izgrađena, i to što je ona propustila svoj momenat političke integracije ima svoje rezultate. Ekonomija ne može biti osnov za izgradnju bilo čega, ništa se ne može izgraditi na ekonomiji. Ekonomija je veoma nepoverljiva stvar i nije prošla test istorije. Treba se graditi na osnovama projekta, ideje, zajedničke istorijske sudbine, civilizacije i sistema vrednosti. To je veoma ozbiljno. To treba biti generisano kao specifični identitet Rusije. U ovom slučaju Putin bi trebalo da pokaže kvalitete koje je pokazao u prvom mandatu, kada je pobedio u Čečeniji, kada je pobedio oligarhiju, liberale i agente zapadnog uticaja. Rat u kojem je sprečio kolaps države. Onda se ponašao odlučno i svrsishodno, pa je zastao odlažući sve glavne probleme. Ako želi sada da ostavi trag u istoriji, mora da se ponaša i radi odlučno. On je to pokazao u prvom mandatu, ali nekim čudom i dokazao u ostatku svoje vladavine da to ne voli da radi. Sada nastupa ključni momenat, hteo to on ili ne. 

Spomenuli ste u nekoliko navrata, da je ovo ipak oživljavanje Sovjetskog Saveza, uprkos činjenici što Putin to poriče?!

- Naravno, to nije opcija oživljavanja Sovjetskog Saveza jer je Sovjetski Savez bio zasnovan na drugoj ideologiji i drugom modelu, ali sa geopolitičke tačke gledišta ovo jeste ponovno kreiranje Sovjetskog Saveza. Sovjetski Savez je bio nastavak carske vladavine iako bi svaki komunista rekao da je Sovjetski Savez nešto sasvim i potpuno drugačije. Na ideološkom nivou, to nije isto i Putin je u pravu kada to tvrdi, ali sa geopolitičke tačke gledišta veoma je slično. Pitanje je sa koje strane se gleda na to. 
 

Prevod Vjekoslav Cerovina