Srbi morayu za svoye interese više da se konfrontirayu Briselu

Srbi morayu za svoye interese više da se konfrontirayu Briselu

Leonid Savin, jedan od najistaknutijih ruskih eksperata za oblast geopolitike i glavni i odgovorni urednik žurnala Geopolitika.Ru, izašao nam je u susret i pristao da u ekskluzivnom intervjuu za +Evroazija+Srbija+ podeli svoja viđenja o pitanjima procesa evroazijskih integracija, odnosa Rusije i Evrope, situacije u arapskom svetu, odnosima Kine, Rusije i SAD-a, kao i poziciji Srbije na geopolitičkoj mapi sveta… i mnogim drugim pitanjima.

U avgustu je održan trodnevni evroazijski politički kongres, prvi dan je bio posvećen Evroazijskom omladinskom pokretu, drugi dan Međunarodnom Evroazijskom Pokretu, a treći dan je bila i osnivačka skupština na kojoj je osnovana Partija Evroazija. Sve to se dešava skoro godinu dana od Putinovog proglasa evroazijske strategije Ruske Federacije. Recite nam koji su osnovni zaključci ovog kongresa i nešto više o samoj strategiji Partije Evroazija?

To je bio susret evroazijskih aktivista i simpatizera iz Rusije i Ukrajine, a prisustvovali su i naši prijatelji iz SAD i Zapadne Evrope. Pošto su Međunarodni Evroazijski Pokret i Omladinski Evroazijski Pokret legalne organizacije moramo svake godine imati formalne sastanke ovog tipa, a sad je to sve bilo sjedinjeno iz organizacionih razloga.

Naši lideri su predstavili sve što se dešavalo u protekloj godini, kao i buduće planove i projekcije. Partija Evroazija je postojala i ranije, ali je zatvorena zbog neefikasnosti, dok je sada situacija promenjena i imamo više mogućnosti da sprovodimo političku platformu i na regionalnom i na lokalnom nivou. Imamo dosta veoma dobrih ideja.

Da, Putin je najavio Evroazijski Savez, ali unutar Kremlja postoji još puno liberala i korupcije. Stoga, naš trenutni cilj je da korigujemo i unutrašnju i spoljnu rusku politiku u pravi evroazijski kontekst.

Recite nam nešto više kako vidite aktuelni proces evroazijskih integracija koji je otpočeo Vladimir Putin. Sa jedne strane imamo tumačenja da ovaj proces ima veoma dobru dinamiku i da su značajni rezultati postignuti u veoma kratkom roku, dok sa druge strane imamo mišljenje da se stvari razvijaju i previše sporo… Šta Vi mislite?

Najviše kritika dolazi od naših oponenata koji sarađuju sa neoliberalnim prozapadnim političkim strujama i koji nisu zainteresovani za stvaranje snažnog bloka zemalja i naroda na prostoru Evroazije. Oni hoće da imaju sopstvenu kontrolu nad resursima, tehnologijom i što je veoma važno nad političkim diskursom! Parafraziraću popularni slogan – kada bi svako u zemlji ko podržava ideju pravde pljunuo na neoliberalne sekte, one bi bile udavljene…

Imamo dobre pokrete i konsolidaciju. Organizacije poput Šangajske organizacije saradnje, Zajednice nezavisnih država i drugi slični sistemi su dobra podloga za integracione procese na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i šire. Međutim, postoji niz negativnih uticaja na integracione procese – diktirani terorizam i nevladine organizacije finansirane od američkih faktora su ozbiljne pretnje po integracione procese. Situacija je ipak iz dana u dan sve bolja.

Pored zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, šta mislite koje zemlje ili kontinenti bi mogli biti deo evroazijskih integracionih procesa u bliskoj budućnosti?

Ideja evroazijanizma našeg lidera Aleksandra Dugina nije usmerena isključivo na Evroazijski kontinent, nego na časne i iskrene ljude širom sveta koji žele da odbace neoliberalni kapitalistički poredak zapadne oligarhije, odnosno, unipolarne dominacije Vašingtona.

Praktično govoreći, posle ujedinjenja nekoliko bivših sovjetskih republika, sledeća faza je ujedinjenje celog evroazijskog kontinenta.

Treća faza integracija je uspostavljanje Najnovijeg Svetskog Poretka baziranog na principu multipolarnosti. To ne znači samo stvaranje formalnog bloka zemalja sa zajedničkim granicama, nego konsolidaciju na principu Velikog Prostora, ideje Karl Šmita, civilizacijskih i religijskih temelja uz funkcionalno delovanje prema Zapadu koji je u ideologiji hegemonije “Zapad nad ostalima”, što se da videti trenutno na prostoru BRIKS zemalja.

Šta mislite o aktuelnim odnosima EU i Ruske Federacije?

Nisu jednostavni i transparentni. Sa jedne strane, EU želi jeftine energente i produkciju istih iz Rusije, dok na drugoj strani se uzdržava od investicija u Rusiju i delenja tehnoloških dostignuća i tehnologije sa Rusijom. EU zamera često Rusiji situaciju na polju ljudskih prava, ali u evropskim zemljama je situacija daleko ozbiljnija, ako govorimo o ljudskim i etničkim pravima. Postoji politika dvostrukih standarda od strane Evropskog establišmenta.

Rusi vole evropsku kulturu u različitim aspektima: istorijsko nasleđe, muzika, ples, putovanja, kuhinja…itd. Mislim da je obrnuto i kod Evropljana što se tiče Rusije. Imamo veliki potencijal za saradnju, ali često spoljni akteri i uticaji sprečavaju dobre namere i zbližavanje.

Britanski političar Halford Makinder je tokom Prvog svetskog rata predložio da bude stvorena tampon zona između Sovjetske Rusije i Zapadne Evrope (Nemačke) i da se stvaraju marionetske države na prostoru država u Centralnoj Evropi. Ovaj koncept još uvek radi protiv svih nas na kontinentu Evroazije.

Kako vidite poziciju Kine naspram Rusije i Sjedinjenih Američkih Država?!

Za američke geopolitičare, Kina je danas važnija od Rusije. Robert Kaplan smatra da je Hartlend – Heartland – (Rusija) oslabila trenutno. Vojna birokratija pravi veliku buku oko rasta moći i vojne spremnosti kineske mornarice u kineskim vodama. Bela kuća pokušava da nametne svoje igrače i uticaj u ovom regionu, koji je ekonomski najisplativiji obzirom na saobraćaj, resurse i finansije.

Pre dve godine, gospodin Dugin i ja smo se sreli sa američkim ambasadorom u Moskvi, gospodinom Grinom, gde je njegov predlog bio da sarađujemo bliskije protiv Kine. Vašingtonski imperijalizam još uvek koristi princip “zavadi, pa vladaj!”. Nama je Kina potrebna kao globalni saveznik i partner koji sledi ideju multipolarnosti. Mi Kini trebamo zbog nafte, gasa i bezbedonosnih razloga.

Da li verujete da će Iran biti napadnut i da li to stvarno može biti okidač za ozbiljan sukob na globalnom nivou?!

Poslednje vesti iz Velike Britanije o pokušajima SAD-a da angažuje London na polju rata protiv Irana pokazuje da su namere Bele Kuće u tom pravcu krajnje ozbiljne.

Ali, pre Irana, Sirija je meta broj jedan za Zapad i njihove saveznike u regionu, na prvom mestu Turske i Katara. Ove zemlje nisu pretnja, jer su okružene istim američkim saveznicima. Deluje kao priprema za globalni rat protiv Irana. Iran ima veliki geopolitički značaj – to je potencijalno centar nove moći, ne samo u Evroaziji, nego i u svetu.

Teheran može da širi svoj uticaj u arapskom i muslimanskom svetu. Dovoljno je pogledati geografsku mapu i shvatiti da Amerika ne vrši pritisak na Iran zbog nuklearnog oružja nego zbog lokacije na kojoj je Iran: geografija, resursi, demografija plus ideologija je jednako temelju za igradnju nove moćne sile.

U svojoj poslednjoj knjizi “Od šerifa do teroriste. Eseji o geopolitici SAD-a.” pišete dosta o sajber ratovanju. Šta mislite da li Rusija ima pravilnu politiku po ovom pitanju i da li su ruske vlasti dovoljno posvećene ovoj problematici?

U ovom trenutku, Rusija ima normalne mogućnosti za sajber odbranu. Naši geopolitički neprijatelji iz SAD tvrde da imamo odličan potencijal sajber odbrane i da je Rusija kao takva pretnja po SAD. Mislim da postoje određene grupe koje od cele priče prave “alarmantnu stvar” sa ciljem da pridobiju dobar deo vojnog budžeta za svoje potrebe.

Međutim, u budućnosti se možemo suočiti lice u lice sa ovom vrstom sukoba. Odgovor je u tome da učinimo prvi korak pre neprijatelja, kao što je 1962. godine prvi čovek u svemiru bio sovjetski kosmonaut.

U Srbiji, glavni problem je NATO okupacija Kosova i Metohije. Šta Vi mislite, da li Srbija može očekivati neke veće promene na geopolitičkom planu koje bi mogle voditi konstalaciji u kojoj će SAD i EU odlučiti da promene svoje stavove vezano za problem Kosova. Kako vidite, kao ekspert, problem Kosova?

Odluka da se stvori Kosovo je doneta u Vašingtonu, ne u Evropi. Kada Evropa bude više nezavisna, tada će moći da stvara i sopstvenu politiku naspram cele bivše Jugoslavije. Kosovo je sada centar i sinonim za trgovinu drogom i ljudskim organima i u tom obliku ne može egzistirati na zajedničkom evropskom prostoru. Ova situacija mora biti promenjena.

Srbija mora konsolidovati više svoje odnose sa zemljama Centralne Evrope koje imaju drugačije pozicije u odnosu na zemlje Zapadne Evrope. Ove zemlje imaju nadu u Rusiju. Politika Rusije prema Srbiji je sada daleko bolja nego 1999. godine kada je Boris Jelcinj sledio Zapad. Međutim, mnoge stvari zavise od Srba i Srbije. Ne smete se plašiti blokade ili sankcija!

Pogledajmo Kubu i njen otpor na 200 kilometara od svetskih terorista! Evropa ima drugačiju strukturu – ekonomsku, društvenu i političku. Po mom mišljenju, Srbija mora više da se konfrontira Briselu i da zahteva da bude mnogo više toga na stolu, nego što je to trenutno. A u novoj multi-centričnoj mrežno-centričnoj stvarnosti ne smemo propuštati nove prilike da širimo političke akcije na novim nivoima.

U Srbiji često govorimo da imamo geopolitički potencijal i poziciju da budemo najduži krak Evroazijskog Saveza u Evropi. Šta Vi mislite o tome? Da li i pored činjenice što Srbija ima status kandidata za članstvo u EU, postoji šansa da postanemo članica Evroazijskog Saveza?

Ne samo najduži krak, nego i komplikovaniji i kompleksniji deo jednog geopolitičkog tela. Mi imamo zajedničko pravoslavno hrišćansko nasleđe, zajedničke slovenske korene i bratski osećaj zajedničke sudbine.

Evropska Unija nije nešto monolitno što će trajati vekovima. Sada pate Grčka, Španija i Italija zbog “evropske politike” u kojoj bankarski monopol ima glavnu ulogu i jednog dana EU može biti potpuno dezintegrisana. Uspeh Evroazijske Unije može apsorbovati Evropsku Uniju ili dezintegrisane zemlje članice.

Za kraj, Vaša poruka svim fanovima +Evroazija+Srbija+ i srpskom narodu?!

Hvala na prilici da se obratim srpskom narodu i onima koji podržavaju naše ideje i aktivnosti. Svi mi nismo samo prijateljski narodi, nego deo jednog organizma – Evroazije. Srbi i Rusi moraju da konsoliduju napore u borbi protiv hegemonije Zapada i uspostave najnoviji multipolarni svetski poredak.

Korak po korak, na ulici, u kancelarijama, na društvenim mrežama, tokom našeg poslovanja, rada, sastanaka, svi moramo imati na umu naš cilj i angažovati što je više moguće ljudi. Moramo širiti našu mrežu na globalnom nivou – delovati u srcu Mračnine kroz našu dijasporu, širiti naše ideje, bilo kroz proste slogane bilo kroz intelektualni rad.

Moramo promeniti globalni diskurs. Hitnost nove politčke teorije je blizu i uskoro svi možemo biti svedoci totalne promene svetskog sistema. Usmeravajmo turbulencije u pravcu u kojem mi to želimo!