SRBIJA VIŠE DA RADI SA ORGANIZACIJAMA PRAVOSLAVNIH ZEMALJA

SRBIJA VIŠE DA RADI SA ORGANIZACIJAMA PRAVOSLAVNIH ZEMALJA

Srbija bliža nama nego bilo koja druga evropska zemlja. Tako da je neprijateljstvo ili bilo kakvo suparništvo Srbije i Rusije za mene nezamislivo! 

Lider Međunarodnog evroazijskog pokreta, autor nekoliko svetskih bestselera, zvanični savetnik u ruskoj Dumi i jedan od najpriznatijih svetskih geopolitičara, Aleksandar G. Dugin, ekskluzivno za blog +Evroazija+Srbija+, govori o trenutnoj geopolitičkoj situaciji, odnosima Rusije, SAD i EU, o tome šta je alternativa srpskom evroatlantističkom putu, o šansi ekonomskog jačanja Srbije kroz saradnju sa evroazijskim blokom i uopšte o globalnim alternativama evroatlantizmu i proameričkom globalizmu.

Glavni cilj ovog intervjua jeste da uporedimo postojeći proces evroatlantskih integracija sa budućim potencijalnim procesom evroazijskih integracija Srbije, pa možda da počnemo od zatečenog stanja… 

Šta mislite o aktuelnom procesu evroatlantskih integracija i integrisanju Zapadnog Balkana i Srbije u EU?
- Integracija Srbije je blokirana problemom Kosova i sećanjima na poniženje koje je doživeo srpski narod tokom NATO bombardovanja. Moje mišljenje je da niti svi Srbi žele u EU, niti je EU spremna da prihvati Srbe. Evroazijske integracije su izvodljive sa Rusijom i zemljama Saveza nezavisnih država i kao takve mogu biti pristup moderne Srbije. Rusija je član i Šangajske organizacije, što otvara i čvrste azijske pravce i perspektive. Integracija Srbije u rastući evroazijski blok može biti ozbiljna alternativa Evropskoj Uniji. Ali, tu postoje dva problema. Prvi problem je nedostatak političke volje trenutnih vlasti u Srbiji, a drugi problem jeste slab stav Moskve prema Srbiji na tom polju. Ali, kakva god da je situacija, svakako treba raditi, za sada makar i u teoretskom smislu, na pripremi evroazijskih integracija Srbije onim sredstvima kojima trenutno raspolažemo.

Kako vidite odnos EU i SAD danas i ulogu SAD u Evropskoj Uniji?!
- Evropa ima dva identiteta: atlantistički i kontinentalni. Prvi se žestoko podudara sa američkom strategijom i taj odnos se može posmatrati kao određeni čvrst kontinuitet. Drugi predstavlja suprotnost i odgovara više Evroazijskoj viziji Evrope kao potpuno od SAD-a nezavisnog geopolitičkog bloka. Odnosno, postoje dve Evrope – ne jedna! Proamerička i ona nezavisna, proevropska. Francuska, Nemačka, Italija i Španija predstavljaju taj kontinentalni identitet. Velika Britanija i države Istočne Evrope su proameričke.

Kako vidite odnos EU i Rusije danas i koja je uloga Rusije u EU?!
- Trenutni odnosi EU i Rusije su relativno dobri. Moskva sad pokušava da zadovolji SAD i to daje pozitivan rezultat u odnosima Rusije i EU, jer se atlantistički pritisak tako drži pod kontrolom i smiruje. Ali, to može biti zaustavljeno uskoro – zbog predstojećih promena u politici Amerike kroz jačanje republikanaca u Kongresu. Tako da je situacija poprilično nestabilna.

Vladimir Putin i Dmitri Medvedev, odnosno, zvanična Rusija, zastupaju stav da članstvo Srbije u EU neće imati za rezultat pozicioniranje Srbije kao ruskog neprijatelja. Kako vi vidite tu stvar?!
- Mislim da je Srbija bliža nama nego bilo koja druga evropska zemlja. Tako da je neprijateljstvo ili bilo kakvo suparništvo Srbije i Rusije za mene nezamislivo!

Proces evroatlantskih integracija Srbije se sprovodi pod sloganom „Evropa nema alternativu“. Vlasti u Srbiji tvrde da Srbija nema drugi izbor niti bolji put od postajanja članicom EU. Kako vi to komentarišete…
- Kao što sam već i rekao i objasnio moje viđenje cele situacije. Mislim da alternativa itekako postoji. Ali, nisam siguran da je moguće insistirati na toj alternativi kako bi je učinili realnom. U svakom slučaju, ako Srbija postane članica EU i deo Evrope u tom smislu, siguran sam da će biti proruska.

Da li možete ukratko uporediti ekonomije dva geopolitička bloka, evroatlantskog i evroazijskog bloka? Kako vidite budući razvoj ovih blokova u ekonomskom smislu?
- To je veoma duga priča. Upravo sam objavio knjigu „Kraj ekonomije“ (The End of Economy) koja je posvećena baš toj temi. Ukratko, savremena globalna ekonomija je bazirana na finansijskim instrumentima koji su u vezi sa apstrakcijama koje ne pripadaju tržištu i tržišnim zakonima, već pripadaju post-tržišnim i post-modernim tehnologijama. Evroazijska ekonomija bi trebala biti bazirana na alternativnim principima povezanim sa industrijskim tehnologijama i prirodnim resursima. U stvarnosti, nijedna država Evroazije ne sledi ovu alternativnu ekonomsku putanju, nego se kreće u perifernom krugu globalističke ekonomije. Mi se suočavamo sa atlantskom ekonomijom koja postoji uključući sve svoje unutrašnje, sebi svojstvene, kotradiktornosti i sa drugom ekonomijom koja je i jedina moguća i proizvod je teorijskih konstrukcija evroazijske misli i evroazijskih mislilaca.  Uveren sam da će značaj te evroazijske alternative rasti u kontinuitetu sledeći sve veću akumulaciju kontradikcija globalističke ekonomije koja vodi iz jedne u drugu krizu.

Recite nam nešto više o Evroazijskom ekonomskom klubu?
- Evroazijski ekonomski klub je odeljenje Međunarodnog evroazijskog pokreta koje pokušava da ujedini poslovne krugove različitih zemalja sa ciljem kreiranja alternativnog obrasca saradnje. Knjiga „Kraj ekonomije“ je rezultat teoretičarskog rada ovog Kluba kojom sumiramo glavne pravce svog delovanja.

Sve više se govori o mogućem prekidu evroatlantskih integracija Srbije zbog mnoštva prepreka koje stvaraju sve lošiji odnos EU i Srbije, od kojih je možda najvažnija prepreka to što je EU pokrenula proces integracije Kosova kao nezavisne države u Evropsku Uniju. Šta bi bili prvi koraci alternativnog puta evroazijskih integracija o kojem govorimo?
- Mislim da bi prvi korak bio to da Srbija zvanično izrazi svoj interes na konkretnim poljima saradnje, odnosno, da zatraži status zemlje posmatrača u CIS (Savez nezavisnih zemalja). Zatim da se angažuje u ujedinjenoj ekonomskoj zoni (Rusija, Kazahstan, Belorusija), u Organizaciji ugovora o zajedničkoj bezbednosti, itd. Srbija, uopšteno gledajući, mora intenzivnije da se zalaže za saradnju i angažman u svim organizacijama i asocijacijama pravoslavnih, slovenskih zemalja.

NATO figurira kao faktor mira i stabilnosti evropskog prostora, recite nam nešto više o evroazijskoj alternativi NATO-u i na koji način bi Srbija mogla biti povezana u tom smislu sa evroazijskim blokom?
- Upravo spomenuta Organizacija ugovora o zajedničkoj bezbednosti može pružiti Srbiji u tom smislu sve što treba, ali, naravno, preduslov je privrženost same Srbije evroazijskom bloku.

Koji zajednički interesi bi bili ostvarivi u najskorijoj budućnosti  i šta mislite zašto bi Srbija mogla biti interesantna državama evroazijskog bloka?!
- Postoji nekoliko zajedničkih važnih tačaka. Pod jedan, tradicionalne religijske i kulturološke veze Rusije i Srbije. Pod dva, strateški položaj Srbije na Balkanu i njena mogućnost da utiče na politička kretanja Evrope. Pod tri, geografski položaj Srbije koji omogućava bezbednost snabdevanja i saobraćaj energenata i prirodnih sirovina iz Rusije u Evropu. Pod četiri, politički značaj i težina Srbije na Balkanu.

To je ono što bi Srbija mogla pružiti Rusiji, a zauzvrat bi Srbija sebi obezbedila snažnu političku podršku velike nuklearne sile koja je strateški vezana za Srbiju. Veliku pomoć na polju prirodnih sirovina koja je važna za oživljavanje srpske ekonomije. A posebno je važno osigurati borbu za očuvanje Kosova koja bi bila zasnovana na podršci Rusije, vojnoj snazi Rusije i političkoj težini Rusije.

Za kraj, vaša poruka srpskom narodu!?
- Mislim da je Srbija zemlja heroja. Vi nam dajete primer dostojanstva i časti u borbi protiv novog svetskog poretka sa ciljem odbrane slovenskog i pravoslavnog identiteta. Divim se Srbima i mnogo volim Srbe! Zauvek ćemo biti braća. Istinska vernost i hrišćanska ljubav nas ujedinjuje. Bog vas blagoslovio i pomogao!