Multipolarity

Други свет, полупериферија и Држава-цивилизација у Теорији многополарног света (1)

 Други свет, полупериферија и Држава-цивилизација у Теорији многополарног света (1)

Овде ћемо разматрати три појма: «Други свет», полупериферија и Држава-Цивилизација – као основне појмове Теорије многополарног света. Рад је састављен из три дела.

 

Други свет, полупериферија и Држава-цивилизација у Теорији многополарног света (2)

Други свет, полупериферија и Држава-цивилизација у Теорији многополарног света (2)

Да се сада окренемо другој теорији: анализи света-система коју је конструисао Имануел Валерштајн. Валерштајн је био експонент Марксистичке школе међународних односа (нарочито њеног троцкистичког тумачења), на основу доктрине «дугорочног» (Ф. Браудел) и латиноамеричких теоретичара структуралне економије (Р. Пребич, С. Фуртадо), који су развили модел светских зона у складу са степеном развоја капитализма. Ово схватање представља развој идеја Владимира Лењина о империјализму као највишем степену развоја капитализма, према коме капиталистички систем природно тежи глобализацији и ширењу свог утицаја на читаво човечанство. Колонијални ратови између развијених сила само су почетна фаза. Капитализам постепено остварује јединство својих наднационалних циљева и чини језгро светске владе. Ово је у потпуном складу са Либералном теоријом међународних односа, према којој се феномен империјализма, кога марксисти разумеју на критички начин, описује апологетски и као циљ глобалног друштва, Једног света.

 

ЧЕТВРТА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА – ПОЛАЗИШТЕ ЗА ОБЛИКОВАЊЕ МУЛТИПОЛАРНОГ СВЕТА

Либерализам (или, тачније, неолиберализам) постао је планетарна (мета)идеологија која се, с једне стране, стопила с атлантистичком социолошком матрицом „цивилизације Мора“, а с друге стране, са чисто идеолошког становишта, та се идеологија срозала на пуки објект у глобализованом свету. Носиоци те (мета)идеологије постали су данас, не толико интелектуалци, политичари и јавне особе, нити масовни медији, колико сâма технологија и облици финансијског платног промета, индивидуални хексадецимални електронски бројеви, малопродајни ланци, модне марке и кућни апарати. Тешко је наћи бољег промотера неолибералне (мета)идеологије од ланца Мекдоналдових ресторана брзе хране, Windows оперативног систава, претраживача Google, кредитних картица и мобилних телефона. Сви ти предмети и технологије емитују идеолошку енергију објекта који позива на „конектовање“, „сурфовање“, „повођење за најновијим трендом“, итд.