Một thế giới đa cực dựa trên sự công nhận về sự bình đẳng của các nền văn minh và văn hóa, mỗi nền văn minh tạo nên vũ trụ riêng của mình.

Овде ћемо разматрати три појма: «Други свет», полупериферија и Држава-Цивилизација – као основне појмове Теорије многополарног света. Рад је састављен из три дела.

Да се сада окренемо другој теорији: анализи света-система коју је конструисао Имануел Валерштајн. Валерштајн је био експонент Марксистичке школе међународних односа (нарочито њеног троцкистичког тумачења), на основу доктрине «дугорочног» (Ф. Браудел) и латиноамеричких теоретичара структуралне економије (Р. Пребич, С. Фуртадо), који су развили модел светских зона у складу са степеном развоја капитализма. Ово схватање представља развој идеја Владимира Лењина о империјализму као највишем степену развоја капитализма, према коме капиталистички систем природно тежи глобализацији и ширењу свог утицаја на читаво човечанство. Колонијални ратови између развијених сила само су почетна фаза. Капитализам постепено остварује јединство својих наднационалних циљева и чини језгро светске владе. Ово је у потпуном складу са Либералном теоријом међународних односа, према којој се феномен империјализма, кога марксисти разумеју на критички начин, описује апологетски и као циљ глобалног друштва, Једног света.

Либерализам (или, тачније, неолиберализам) постао је планетарна (мета)идеологија која се, с једне стране, стопила с атлантистичком социолошком матрицом „цивилизације Мора“, а с друге стране, са чисто идеолошког становишта, та се идеологија срозала на пуки објект у глобализованом свету. Носиоци те (мета)идеологије постали су данас, не толико интелектуалци, политичари и јавне особе, нити масовни медији, колико сâма технологија и облици финансијског платног промета, индивидуални хексадецимални електронски бројеви, малопродајни ланци, модне марке и кућни апарати. Тешко је наћи бољег промотера неолибералне (мета)идеологије од ланца Мекдоналдових ресторана брзе хране, Windows оперативног систава, претраживача Google, кредитних картица и мобилних телефона. Сви ти предмети и технологије емитују идеолошку енергију објекта који позива на „конектовање“, „сурфовање“, „повођење за најновијим трендом“, итд.