Геополитиком сам почео да се бавим пре 30 година. Када је Русија тек почињала да се осећа као део Глобалне цивилизације, Глобалног запада и сви су били оптимисти што се придружују Хуманизму: теорија грађанских права, теорија људских права, глобални свет. Започели смо овај процес, прихватили смо западњачки идентитет, напустили смо совјетски идентитет, на пре-совјетски идентитет царске Русије смо потпуно заборавили и покушали смо да будемо као сви други.
Od 2014. godine, punih sedam godina, bilo mi je previše bolno da komentarišem temu DNR i LNR i Ukrajine uopšte. Kraj ruskog proleća doživeo sam kao ličnu dramu i užasan gubitak. Čestitam narodu Novorusije. Vi ste svojim životom, svojom krvlju, svojom verom omogućili ovaj dan. Ovo je vaša pobeda, napisao je, povodom priznanja DNR i LNR, ruski filozof Aleksandar Dugin.
Јасно је да се већ створио суштински и неповратан јаз између Русије и Запада. Од секундарног значаја је ко ће први пуцати и да ли ће пуцати, и како ће се догађаји одвијати, пред оним што се већ догодило, и чега још увек није свесна ниједна страна, а посебно руска.
Noot van de vertaler: Aleksandr Doegin analyseert hier de situatie in Turkije vanuit Russisch oogpunt en binnen het huidige kader van de oorlog tussen Rusland en Oekraïne (of liever tussen Rusland en de NAVO) in de Zwarte Zee, die een inzet is van de oude Russisch-Ottomaanse rivaliteit. De huidige situatie impliceert een aanzienlijke verandering van aanpak. Voor Europa (of voor het idee van het Gemeenschappelijk Huis) gaat de noodzaak om de argumenten van Erdogan te aanvaarden, die de Amerikaanse inmenging wenst te beperken, hand in hand met een afwijzing van Erdogans beleid om de Turkse diaspora te manipuleren tegen de Europese samenlevingen, een manipulatie die ook zou plaatsvinden als het beruchte ideologische kenmerk van de West-Europese regimes niet het Wokisme zou zijn.
Rusland heeft zijn paradigma veranderd van realisme naar de theorie van een multipolaire wereld, heeft het liberalisme in al zijn vormen rechtstreeks verworpen en heeft de moderne westerse beschaving rechtstreeks uitgedaagd, door haar openlijk het recht te ontzeggen om universeel te zijn.
In our time it is becoming increasingly clear that man himself, his very existence, is in question, and it is becoming increasingly clear that we are living in a critical, extremely critical moment in history, and it is possible (and even probable) that we are living in the end times.
Epidemics and wars are decimating millions of lives, in the SMO, the world has been brought to the brink of a nuclear war that, once started, could end humanity's existence.
The most thoughtful observers of the Ukrainian front note the peculiar nature of this war: the chaos factor has increased enormously. This applies to all sides of the Special Military Operation, both to the actions and strategies of the enemy and our command, as well as to the dramatically increased role of technology (all kinds of drones and UAVs), and the intensive online information support, where it is almost impossible to distinguish the fictitious from the real. This is a war of chaos. It is time to revisit this fundamental concept.
Узрастање русофобије мери се вековима. Запад је од давнина, пре него што је напао Русију, демонизовао Русе. Проглашавао их је варварима, изродима, подљудима. А онда су почеле инвазије: тевтонских витезова, пољских најамника, француске гарде, СС трупа. Циљ ових инвазија је заузимање територија, уништење традиционалне руске власти, претварање Руса у робове. Међутим, Русија, која је преживела инвазије, падајући у понор националних катастрофа, поново се рађала, поново се догађало васкрсење и ницала нова империјска руска држава, достижући невиђене висине.
Бывают десятилетия, когда ничего не происходит, бывают дни, когда века раскручиваются и взрываются, а бывают отдельные моменты, когда вечность вспыхивает как молния, сжигая временные рамки и восприятие временности в неисчислимое, экстатическое мгновение, только для того, чтобы по спирали вернуться в темноту и оставить после себя еще более густую, тяжелую, таинственно выдержанную длительность здесь и сейчас.....
Медији саопштавају да су два руска пилота, Александр Антонов и Владимир Никишин, припадници Вагнера, погинули под Бахмутом, усмеривши њихов запаљени Су-24М ка колони противника. Касније су њихова тела враћена руској Војсци. Са наше стране их је дочекао легендарни Јевгениј Пригожин, који се сматра оснивачем ПВК «Вагнер».
Овде ћемо разматрати три појма: «Други свет», полупериферија и Држава-Цивилизација – као основне појмове Теорије многополарног света. Рад је састављен из три дела.
Да се сада окренемо другој теорији: анализи света-система коју је конструисао Имануел Валерштајн. Валерштајн је био експонент Марксистичке школе међународних односа (нарочито њеног троцкистичког тумачења), на основу доктрине «дугорочног» (Ф. Браудел) и латиноамеричких теоретичара структуралне економије (Р. Пребич, С. Фуртадо), који су развили модел светских зона у складу са степеном развоја капитализма. Ово схватање представља развој идеја Владимира Лењина о империјализму као највишем степену развоја капитализма, према коме капиталистички систем природно тежи глобализацији и ширењу свог утицаја на читаво човечанство. Колонијални ратови између развијених сила само су почетна фаза. Капитализам постепено остварује јединство својих наднационалних циљева и чини језгро светске владе. Ово је у потпуном складу са Либералном теоријом међународних односа, према којој се феномен империјализма, кога марксисти разумеју на критички начин, описује апологетски и као циљ глобалног друштва, Једног света.
09.11.2022 - Данас готово сви разумеју да без идеологије нема победе у СВО. А, каква је то идеологија - такође је свима кристално јасно. То је руска идеја која укључује
31.10.2022 - Када говоримо о наративу, говоримо о филозофској категорији, коју треба знати, јер је појам наратива неки елемент постмодерне филозофије који се гради на структурној лингвистици, на структурализму Фердинанда де Сосира - структуралног лингвисте, који је делио дискурс и језик. Ово је веома важно.
19.10.2022 - Важну улогу у савременом свету игра брзина. У свему. Током СВО смо открили да је и у рату — у савременом рату — један од кључних фактора. Од тога, колико брзо можете добити обавештајне податке, до тога да их пренесете команди јединице за напад, донети одлуку о нападу, као и оперативно променити место са ког је напад изведен, зависи врло, врло много — готово све.