Сада власти и друштво, осим рата, наравно, највише брине како да се прилагоде новим условима. Новина ових услова је у томе што смо ми (Руси, прим. прев.) искључени са Запада, а Запад смо искључили од себе. Није да је то нешто сасвим ново и без преседана – у нашој историји смо се врло често налазили у управо таквим односима са Западом. И у реду је. Ни овога пута се неће догодити ништа страшно. Али ипак, наши животи ће се значајно промијенити.
Знаде добро Дугин Александре / Да без жртве постизања нема / Нити има васкрса без смрти
Јасно је да се већ створио суштински и неповратан јаз између Русије и Запада. Од секундарног значаја је ко ће први пуцати и да ли ће пуцати, и како ће се догађаји одвијати, пред оним што се већ догодило, и чега још увек није свесна ниједна страна, а посебно руска.
Od 2014. godine, punih sedam godina, bilo mi je previše bolno da komentarišem temu DNR i LNR i Ukrajine uopšte. Kraj ruskog proleća doživeo sam kao ličnu dramu i užasan gubitak. Čestitam narodu Novorusije. Vi ste svojim životom, svojom krvlju, svojom verom omogućili ovaj dan. Ovo je vaša pobeda, napisao je, povodom priznanja DNR i LNR, ruski filozof Aleksandar Dugin.
Геополитиком сам почео да се бавим пре 30 година. Када је Русија тек почињала да се осећа као део Глобалне цивилизације, Глобалног запада и сви су били оптимисти што се придружују Хуманизму: теорија грађанских права, теорија људских права, глобални свет. Започели смо овај процес, прихватили смо западњачки идентитет, напустили смо совјетски идентитет, на пре-совјетски идентитет царске Русије смо потпуно заборавили и покушали смо да будемо као сви други.
Поштовани господине Дугин,
Живимо у Русији у условима археомодерне . Недавно је изашло друго издање моје књиге Археомодерна у којој довољно детаљно описујем овај феномен.
Русија у борби против цивилизације хаоса
Онтологија и искуство радикалног антихриста: семантички, религијски, социолошки и политолошки аспекти
Медији саопштавају да су два руска пилота, Александр Антонов и Владимир Никишин, припадници Вагнера, погинули под Бахмутом, усмеривши њихов запаљени Су-24М ка колони противника. Касније су њихова тела враћена руској Војсци. Са наше стране их је дочекао легендарни Јевгениј Пригожин, који се сматра оснивачем ПВК «Вагнер».
Ако се решимо небеске димензије, онда имамо човека. А, ако се решимо земаљске димензије, имамо Бога. А, у јунацима се пресецају небо и земља. На почетку је само људско биће (неко земаљско биће), онда иду Грци, па Бог. Што ће рећи да су Грци пут ка јунаштву (грчка цивлизација је херојска), а јунаштво је човеков пут ка Богу. Тако је било код Хомера, преко Новоплатоничара и са извесним изменама у Хришћанству.
У овом тренутку постоје само три објективна сценарија за развој догађаја.
Ми смо сада у ситуацији, и Русија и свет, која се може свести на следећу мустру. Ради се о Украјини, где су се ствари доведене до почетка стварног светског рата. Као и свака схема, и ова поједностављује стварност, али је истовремено чини смисленом и уздиже је до одређене структуралне вероватноће.
Последњих дана је дошло до значајне промене у односу снага у Украјини. Ово се мора разумети у целини.
Контранапади Кијева су углавном били неуспешни у области Херсона, али, ипак, учинковити у области Харкова. Прекретница је управо ситуација у Харкову, као и присилно повлачење савезничких снага. Остављајући по страни психолошке ефекте и легитимна осећања родољуба, мора се истаћи да смо, у целини узев, читав ток СВО, дошли до тачке без повратка.
С времена на време, ствари се морају називати правим именом. Неодређеност и полуистина стварају лавиринте двосмислености, који, пак, стварају вртлоге и бурне токове у којима се истина распршује, раствара. Крећући се за сплетом околности, речи и говор се неповратно уназађују. На крају крајева, нико више никоме не верује и све завршава у распаду.
Сергеј Мардан је разговарао са филозофом Александром Дугином о томе како Запад доживљава пад ере своје доминације.
Не можемо у потпуности да схватимо шта се догодило 24. фебруара 2022. године. Иако је већ одавно све ка томе кретало, од првог тренутка када је Владимир Владимирович Путин дошао на власт давне 1999. године, када је будућност дошла, сви по инерцији одбијају да вјерују у њу.
Важну улогу у савременом свету игра брзина. У свему. Током СВО смо открили да је и у рату — у савременом рату — један од кључних фактора. Од тога, колико брзо можете добити обавештајне податке, до тога да их пренесете команди јединице за напад, донети одлуку о нападу, као и оперативно променити место са ког је напад изведен, зависи врло, врло много — готово све. Отуда колосална улога беспилотних летелица и дронова, сателитске комуникације, времена преноса непријатељских координата, покретљивост борбених јединица и брзине преношења наредби онима који и х извршавају.
Када говоримо о наративу, говоримо о филозофској категорији, коју треба знати, јер је појам наратива неки елемент постмодерне филозофије који се гради на структурној лингвистици, на структурализму Фердинанда де Сосира - структуралног лингвисте, који је делио дискурс и језик. Ово је веома важно.
Шта је језик? Језик – то су сва правила. Ми не говоримо, ми користимо језик, али сâм језик никада не говори, он се налази у реченицима, синтакси — то се зове парадигматички ниво, а наратив или дискурс – то је оно што се гради на основу језика, његове лексике, синтаксе, његових закона.
Руска идеја: без одлагања!
Данас готово сви разумеју да без идеологије нема победе у СВО. А, каква је то идеологија - такође је свима кристално јасно. То је руска идеја која укључује
· сигурно и бескомпромисно утврђивање нашег идентитета, наше етике,
· правичност,
· оданост заветима предака,
· независност и слобода Отаџбине од притисака, утицаја и напада.
Овде ћемо разматрати три појма: «Други свет», полупериферија и Држава-Цивилизација – као основне појмове Теорије многополарног света. Рад је састављен из три дела.
Валерштајнова полупериферија обухвата развијеније земље Латинске Америке, посебно Бразил, али и Индију, Кину и Русију. Другим речима, то су, опет, земље БРИК или БРИКС клуба, односно 'другог света'.
Држава-цивилизација
Оно што се сада дешава у Украјини јесте рат. Нема више специјалне војне операције (СВО) — оно што имамо зове се «рат» : Не рат између Русије и Украјине, већ рат колективног Запада против Русије. Када амерички трагачи усмеравају ракете на руску територију, то се само може назвати «ратом». И није важно чијим оружјем ратују. Када ХИМЕРС циља нуклеарну електрану Запорожје, то се може протумачити као покушај нуклеарног удара на Русију. Да Сједињене државе, НАТО и колективни Запад нису стали на страну терористичког режима у Кијеву, сви циљеви СВО би одавно били успешно остварени.
Изједначавање «модернизације» и «вестернизације» захтева нека појашњења, која ће нас довести до значајних практичних закључака.