The Fourth Political Theory

beyond left and right but against the center

Веза цивилизационе структуре са једном од стихија као водећом – Копном или Морем – представља осовину концепције Карла Шмита и њену најјачу и најупечатљивију страну. Притом је важно истаћи да се ту не ради просто о апстрактној примени сакралне теорије четири елемента на културноисторијску анализу, него о издвајању темељне историјске (а не само природне) двојности двеју стихија – Копна и Мора, Земље и Воде, с тим што та двојност постаје заиста историјски чинилац тек онда када је људско друштво постаје свесно и почне интелектуално да је доживљава.

Морамо да спроведемо ментални експеримент и замислимо чиме би још лошим – осим нуклеарног удара – могао да нам нашкоди Запад који с нама ратује? Које санкције да уведе? Кога да протера? Како да нас понизи? Чега да нас лиши? (Не разматрамо нуклеарни удар; они га неће нанети, а ако га нанесу, онда ће бити свеједно, пошто ћемо ми узвратити.)

Држава је престала да буде механизам и постала је организам. Држава такође осећа бол, моли се у цркви, служи парастос, пали свеће. Ова држава је постала жива, народна, руска, а њу је пробудио рат

Свет се налази на ивици нуклеарног рата, пуноправног и тоталног трећег светског рата између Русије и НАТО земаља, а ко ће бити на челу Беле куће у следећем мандату на крају ће одредити да ли ће човечанство постојати или не, оцењује руски филозоф

Мултиполарни свет се управо ствара пред нашим очима и он се састоји од различитих цивилизација и култура, а то више није теорија, већ пракса, рекао је руски мислилац Александар Дугин на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, преноси сајт "Геопилитика".

Онтологија и искуство радикалног антихриста: семантички, религијски, социолошки и политолошки аспекти

Сергеј Мардан је разговарао са филозофом Александром Дугином о томе како Запад доживљава пад ере своје доминације.

Сада власти и друштво, осим рата, наравно, највише брине како да се прилагоде новим условима. Новина ових услова је у томе што смо ми (Руси, прим. прев.) искључени са Запада, а Запад смо искључили од себе. Није да је то нешто сасвим ново и без преседана – у нашој историји смо се врло често налазили у управо таквим односима са Западом. И у реду је. Ни овога пута се неће догодити ништа страшно. Али ипак, наши животи ће се значајно промијенити.

Живимо у Русији у условима  археомодерне . Недавно је изашло друго издање моје књиге Археомодерна у којој довољно детаљно описујем овај феномен.

СВО (Специјална војна операција у Украјини, прим. прев.) је битка за смисао краја историје. Велика филозофска битка. Вријеме је да се затвори страница искључиво материјалистичких, енергетских и економских тумачења – ово није само вулгарно, већ је погрешно. Историја је историја идеја.

Руски филозоф Александар Дугин изјавио је да Запад ове године очекује револуцију, као и да, у суштини постоје два Запада – глобалистички и обичан.

Φέρνω το παρόν έργο στην προσοχή του κοινού όχι χωρίς κάποια ανησυχία. Οι ιδέες που εκφράζονται σε αυτό πήραν μορφή στο μυαλό μου πριν από δέκα και πλέον χρόνια. Από τότε τις έχω συζητήσει συχνά με διάφορους ανθρώπους, επιθυμώντας είτε να επαληθεύσω τις δικές μου απόψεις είτε να πείσω άλλους. Πολλές από αυτές τις συζητήσεις και αντιπαραθέσεις ήταν αρκετά χρήσιμες για μένα, διότι με ανάγκασαν να επανεξετάσω τις ιδέες και τα επιχειρήματά μου με μεγαλύτερη λεπτομέρεια και να τους δώσω πρόσθετο βάθος. Όμως οι βασικές μου θέσεις παρέμειναν αμετάβλητες.

Một thế giới đa cực dựa trên sự công nhận về sự bình đẳng của các nền văn minh và văn hóa, mỗi nền văn minh tạo nên vũ trụ riêng của mình.

SVOの全期間を通じて、ワグネルPMCとエフゲニー・プリゴジンは、ロシア社会と世界社会の注目の的であることに自信を持っていました。ロシア人にとって、彼は勝利、決意、ヒロイズム、勇気、回復力の主要なシンボルとなっている。敵にとっては、憎しみと同時に恐怖と恐れの源である。プリゴジンは、ロシア軍で最も戦闘力が高く、勝利と無敗を誇る部隊を率いるだけでなく、最後まで戦争の要素に完全かつ不可逆的に没入した戦争体験者の心の中にある感情、思考、要求、希望に出口を提供することが重要である。

Ако се решимо небеске димензије, онда имамо човека. А, ако се решимо земаљске димензије, имамо Бога. А, у јунацима се пресецају небо и земља. На почетку је само људско биће (неко земаљско биће), онда иду Грци, па Бог. Што ће рећи да су Грци пут ка јунаштву (грчка цивлизација је херојска), а јунаштво је човеков пут ка Богу. Тако је било код Хомера, преко Новоплатоничара и са извесним изменама у Хришћанству.

Медији саопштавају да су два руска пилота, Александр Антонов и Владимир Никишин, припадници Вагнера, погинули под Бахмутом, усмеривши њихов запаљени Су-24М ка колони противника. Касније су њихова тела враћена руској Војсци. Са наше стране их је дочекао легендарни Јевгениј Пригожин, који се сматра оснивачем ПВК «Вагнер».

Знаде добро Дугин Александре / Да без жртве постизања нема / Нити има васкрса без смрти

 
У овом тренутку постоје само три објективна сценарија за развој догађаја.
Ми смо сада у ситуацији, и Русија и свет, која се може свести на следећу мустру. Ради се о Украјини, где су се ствари доведене до почетка стварног светског рата. Као и свака схема, и ова поједностављује стварност, али је истовремено чини смисленом и уздиже је до одређене структуралне вероватноће.

Последњих дана је дошло до значајне промене у односу снага у Украјини. Ово се мора разумети у целини.
Контранапади Кијева су углавном били неуспешни у области Херсона, али, ипак, учинковити у области Харкова. Прекретница је управо ситуација у Харкову, као и присилно повлачење савезничких снага. Остављајући по страни психолошке ефекте и легитимна осећања родољуба, мора се истаћи да смо, у целини узев, читав ток СВО, дошли до тачке без повратка.

С времена на време, ствари се морају називати правим именом. Неодређеност и полуистина стварају лавиринте двосмислености, који, пак, стварају вртлоге и бурне токове у којима се истина распршује, раствара. Крећући се за сплетом околности, речи и говор се неповратно уназађују. На крају крајева, нико више никоме не верује и све завршава у распаду.

Изједначавање  «модернизације» и  «вестернизације» захтева нека појашњења, која ће нас довести до значајних практичних закључака.

Оно што се сада дешава у Украјини јесте рат. Нема више специјалне војне операције (СВО) — оно што имамо зове се «рат» : Не рат између Русије и Украјине, већ рат колективног Запада против Русије. Када амерички трагачи усмеравају ракете на руску територију, то се само може назвати  «ратом». И није важно чијим оружјем ратују. Када ХИМЕРС циља нуклеарну електрану Запорожје, то се може протумачити као покушај нуклеарног удара на Русију. Да Сједињене државе, НАТО и колективни Запад нису стали на страну терористичког режима у Кијеву, сви циљеви СВО би одавно били успешно остварени.

Држава-цивилизација

Валерштајнова полупериферија обухвата развијеније земље Латинске Америке, посебно Бразил, али и Индију, Кину и Русију. Другим речима, то су, опет, земље БРИК или БРИКС клуба, односно 'другог света'.