The Fourth Political Theory

beyond left and right but against the center

Aleksandar Geljevič Dugin, ruski filozof, književnik i geopolitičar, jedan je od najuticajnijih mislilaca našeg vremena. Kada život posvetimo filozofiji, opredeljujemo se i za društveni angažman. Zato i ne čudi aktivnost profesora Dugina u analizi i traženju odgovora za situaciju u kojoj se nalazi savremeno društvo. Aleksandar Geljevič Dugin je napisao Četvrtu političku teoriju, Misterije Evroazije, Osnove geopolitike, Politički platonizam: filozofija politike i brojna druga dela.

Геополитиком сам почео да се бавим пре 30 година. Када је Русија тек почињала да се осећа као део Глобалне цивилизације, Глобалног запада и сви су били оптимисти што се придружују Хуманизму: теорија грађанских права, теорија људских права, глобални свет. Започели смо овај процес, прихватили смо западњачки идентитет, напустили смо совјетски идентитет, на пре-совјетски идентитет царске Русије смо потпуно заборавили и покушали смо да будемо као сви други.

Od 2014. godine, punih sedam godina, bilo mi je previše bolno da komentarišem temu DNR i LNR i Ukrajine uopšte. Kraj ruskog proleća doživeo sam kao ličnu dramu i užasan gubitak. Čestitam narodu Novorusije. Vi ste svojim životom, svojom krvlju, svojom verom omogućili ovaj dan. Ovo je vaša pobeda, napisao je, povodom priznanja DNR i LNR, ruski filozof Aleksandar Dugin.

Јасно је да се већ створио суштински и неповратан јаз између Русије и Запада. Од секундарног значаја је ко ће први пуцати и да ли ће пуцати, и како ће се догађаји одвијати, пред оним што се већ догодило, и чега још увек није свесна ниједна страна, а посебно руска. 

Онтолошка спљоштеност савремене слике света

Фирентинска унија је била потписана 5. јула, 1439. године. Тај догађај је од огромног значаја за европску историју, а посебно за Русију. Ако данас нисмо свесни његовог значења, онда једноставно нисмо Руси, немамо историјску самосвест, нити корене.
Фирентинску унију је Византија закључила са католицима – под католичким условима, а то је значило капитулацију Источне цркве пред западном. Византија је то учинила уочи напада отоманским Турака. Међутим, никакве стварне помоћи католика није било.

Уместо да то буде прослава Дана независности, 4. јули је за данашње Сједињене државе дан зависности, Дан Велике покорности.
Сједињене државе 4. јула славе Дан независности. На овај дан, 1776. године, усвојена је Декларација о независности Сједињених држава од бивше британске метрополе.
Празник је анти-британски и анти-империјалистички. Позива на размишљање о судбини Сједињених држава и северноамеричког Логоса.

Александар Гељевич Дугин је написао „Четврту политичку теорију“, „Мистерије Евроазије“, „Основе геополитике“, „Политички платонизам: филозофија политике“ и бројна друга дела. Посвећен је идеји традиционализма. Наглашава да су у 20. веку пропале три велике политичке теорије: фашизам, комунизам и либерализам. Проблеме сагледава из евроазијског угла, а време у којем живимо види као потпуну прекретницу за човечанство. Своју филозофску мисао гради на темељима које су поставили Хајдегер, Хегел, Платон, Аристотел, дакле, кључни носиоци филозофије. Истиче да, пратећи мисао тих филозофа, бројни млади интелектуалци у Сједињеним државама и Канади прате и његов рад и сагледавају проблеме на исти начин. Тако је његова филозофија пронашла пут и поштоваоце на свим континентима.

Не можемо у потпуности да схватимо шта се догодило 24. фебруара 2022. године. Иако је већ одавно све ка томе кретало, од првог тренутка када је Владимир Владимирович Путин дошао на власт давне 1999. године, када је будућност дошла, сви по инерцији одбијају да вјерују у њу.
 

Веза цивилизационе структуре са једном од стихија као водећом – Копном или Морем – представља осовину концепције Карла Шмита и њену најјачу и најупечатљивију страну. Притом је важно истаћи да се ту не ради просто о апстрактној примени сакралне теорије четири елемента на културноисторијску анализу, него о издвајању темељне историјске (а не само природне) двојности двеју стихија – Копна и Мора, Земље и Воде, с тим што та двојност постаје заиста историјски чинилац тек онда када је људско друштво постаје свесно и почне интелектуално да је доживљава.

Морамо да спроведемо ментални експеримент и замислимо чиме би још лошим – осим нуклеарног удара – могао да нам нашкоди Запад који с нама ратује? Које санкције да уведе? Кога да протера? Како да нас понизи? Чега да нас лиши? (Не разматрамо нуклеарни удар; они га неће нанети, а ако га нанесу, онда ће бити свеједно, пошто ћемо ми узвратити.)

Држава је престала да буде механизам и постала је организам. Држава такође осећа бол, моли се у цркви, служи парастос, пали свеће. Ова држава је постала жива, народна, руска, а њу је пробудио рат

Свет се налази на ивици нуклеарног рата, пуноправног и тоталног трећег светског рата између Русије и НАТО земаља, а ко ће бити на челу Беле куће у следећем мандату на крају ће одредити да ли ће човечанство постојати или не, оцењује руски филозоф

Мултиполарни свет се управо ствара пред нашим очима и он се састоји од различитих цивилизација и култура, а то више није теорија, већ пракса, рекао је руски мислилац Александар Дугин на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, преноси сајт "Геопилитика".

Ако се решимо небеске димензије, онда имамо човека. А, ако се решимо земаљске димензије, имамо Бога. А, у јунацима се пресецају небо и земља. На почетку је само људско биће (неко земаљско биће), онда иду Грци, па Бог. Што ће рећи да су Грци пут ка јунаштву (грчка цивлизација је херојска), а јунаштво је човеков пут ка Богу. Тако је било код Хомера, преко Новоплатоничара и са извесним изменама у Хришћанству.

Онтологија и искуство радикалног антихриста: семантички, религијски, социолошки и политолошки аспекти

Медији саопштавају да су два руска пилота, Александр Антонов и Владимир Никишин, припадници Вагнера, погинули под Бахмутом, усмеривши њихов запаљени Су-24М ка колони противника. Касније су њихова тела враћена руској Војсци. Са наше стране их је дочекао легендарни Јевгениј Пригожин, који се сматра оснивачем ПВК «Вагнер».

Знаде добро Дугин Александре / Да без жртве постизања нема / Нити има васкрса без смрти

 
У овом тренутку постоје само три објективна сценарија за развој догађаја.
Ми смо сада у ситуацији, и Русија и свет, која се може свести на следећу мустру. Ради се о Украјини, где су се ствари доведене до почетка стварног светског рата. Као и свака схема, и ова поједностављује стварност, али је истовремено чини смисленом и уздиже је до одређене структуралне вероватноће.

Последњих дана је дошло до значајне промене у односу снага у Украјини. Ово се мора разумети у целини.
Контранапади Кијева су углавном били неуспешни у области Херсона, али, ипак, учинковити у области Харкова. Прекретница је управо ситуација у Харкову, као и присилно повлачење савезничких снага. Остављајући по страни психолошке ефекте и легитимна осећања родољуба, мора се истаћи да смо, у целини узев, читав ток СВО, дошли до тачке без повратка.

С времена на време, ствари се морају називати правим именом. Неодређеност и полуистина стварају лавиринте двосмислености, који, пак, стварају вртлоге и бурне токове у којима се истина распршује, раствара. Крећући се за сплетом околности, речи и говор се неповратно уназађују. На крају крајева, нико више никоме не верује и све завршава у распаду.

Изједначавање  «модернизације» и  «вестернизације» захтева нека појашњења, која ће нас довести до значајних практичних закључака.

Оно што се сада дешава у Украјини јесте рат. Нема више специјалне војне операције (СВО) — оно што имамо зове се «рат» : Не рат између Русије и Украјине, већ рат колективног Запада против Русије. Када амерички трагачи усмеравају ракете на руску територију, то се само може назвати  «ратом». И није важно чијим оружјем ратују. Када ХИМЕРС циља нуклеарну електрану Запорожје, то се може протумачити као покушај нуклеарног удара на Русију. Да Сједињене државе, НАТО и колективни Запад нису стали на страну терористичког режима у Кијеву, сви циљеви СВО би одавно били успешно остварени.

Држава-цивилизација

Валерштајнова полупериферија обухвата развијеније земље Латинске Америке, посебно Бразил, али и Индију, Кину и Русију. Другим речима, то су, опет, земље БРИК или БРИКС клуба, односно 'другог света'.